Video igre kao sport
Ukoliko slučajno odabranu osobu iz Srbije upitate da li igranje video igara može da bude sport, verovatno će Vas čudno pogledati. A ako isto pitanje postavite nekome iz Južne Koreje, takođe će Vam uputiti čudan pogled, ali iz potpuno suprotnog razloga. Naime, organizovano igranje igara kao što su DotA i DotA 2, Starcraft, League of Legends, Counter-Strike, i Call of Duty, u Južnoj Koreji odavno ima status sporta.
Organizovano igranje igara je, verovali ili ne, počelo još 1972. godine, na univerzitetu Stanford, u Americi. Igrači su tada igrali igru Spacewar, a onome ko bi pobedio sve protivnike na turniru, sledovala bi godišnja pretplata na časopis Rollingstone. Pored ovog, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, bilo je i drugih turnira u igranju video igara, a na njima se uglavom igralo za postavljanje rekorda u broju osvojenih poena. Međutim, tek sa razvojem interneta i povećanjem njegove dostupnosti, turniri u video igrama dobijaju mnogo više učesnika, publike, ali i mnogo vrednije novčane nagrade.
Pitate se gde je Južna Koreja sa početka naše priče? Igranje video igara je u Južnoj Koreji postalo popularno krajem prošlog veka, i to najviše zahvaljujući državnim ulaganjima u internet i telekomunikacije, kao i pojavi PC kafea i igraonica. Lokalne televizijske stanice su počele da emituju snimke i prenose najzanimljivijih mečeva, a najbolji igrači video igara postali su veoma popularni. Pošto je država prepoznala značaj turnira u video igrama, osnovala je i Savez za e-sportove, KeSPA (nešto poput Fudbalskog saveza Srbije, samo za video igre). Samo četiri godine po osnivanju KeSPA saveza, 2004. godine, održano je veliko finale profesionalne lige u Starcraftu, koje je privuklo čak sto hiljada posetilaca.
Fnatic, pobednici DreamHack 2015 turnira u Counter Strike igri. Izvor: Wikipedia.Tolika popularnost organizovanog igranja video igara se nije zadržala samo u Južnoj Koreji, već je procvetala i u ostatku sveta. Tako su i u Nemačkoj, Kanadi, SAD i drugim zemljama počeli da se organizuju veliki turniri. Na ovim turnirima se, pored profesionalnih igrača i vernih fanova, pojavljuju i veliki sponzori, kao što su Samsung, ASUS, MSI, AlienWare, Intel, Coca-Cola i mnogi drugi. Sve ovo je dovelo do toga da nagradni fondovi na turnirima i u ligaškom takmičenju budu veoma veliki. Po sajtu esportsearnings.com, na oko 3.600 turnira u toku 2015. godine, ukupno je podeljeno nešto preko 54 miliona dolara. Popularnost, i sve veći broj sponzora i nagrada na turnirima, doveli su do toga da 2008. godine nastane i međunarodni savez za elektronske sportove, IeSF.
Profesionalni igrači video igara svoje igranje shvataju veoma ozbiljno. Obično se udružuju u timove, koji imaju svoje trenere i menadžere. Treninzi mogu da budu veoma naporni, kako fizički, tako i mentalno, pa čak da dovedu i do ozbiljnih povreda i potrebe za operacijom. Profesionalni igrači moraju da budu u stanju da u trenutku donesu važne odluke, da poznaju sve prečice na tastaturi u igri koju igraju, ali i da imaju dovoljno brze reflekse. Upravo zbog svega ovoga, KeSPA se bori da profesionalno igranje video igara bude priznato kao sport.
Za kraj ovog našeg druženja, pogledajte reportažu sa turnira u igri Counter-Strike, koji je održan u Beogradu, u oktobru ove godine. Nagradni fond je iznosio 100.000 dolara.