Podrška, ne perfekcija
Često nismo ni svesni kada od naše dece zahtevamo da budu perfektni u mnogim stvarima. Nemoj slučajno da uprljaš majicu, pazi da ne prospeš sok, pazi da ne dobiješ četvorku na testu i još mnogo mnogo sličnih zahteva.
Ono što najviše frustrira našu decu jeste očekivanje da budu savršena, pa skoro u svemu. Pogotovu onde gde smo mi bili loši. Ali to je tako pogrešno. Želimo da nam deca budu uspešna i zadovoljna, zdrava i srećna, pružimo im onda podršku. Podrška umesto mnogih zahteva za ovo ili ono.
Ako dete dođe kući sa lošijom ocenom na testu, već zbog velikog pritiska koji oseća, i nezadovoljstva što je možda drug iz klupe dobio peticu, najmanje što treba da se desi jeste strah od reakcije roditelja. Dete mora da zna da roditelju uvek može da iznese svoje probleme jer je roditelj tu da ga razume, da mu pruži podršku i da mu pomogne da uspe.
Zato, deci je podrška potrebna isto toliko koliko i ljubav. Ljubav i podrška svakako ne idu jedno bez drugog. Pokažite svom detetu da je u redu i kada pogreši ali obavezno razgovarajte o tome. Da li je to što je dobio dvojku na testu znak da nije dovoljno učio, ili da nije razumeo zadatke? Možda je potrebno više vežbati sa detetom, motivisati ga i naučiti ga kako da savlada određenu prepreku. Deca ne mogu to sama ukoliko im roditelji ne pomognu. Zato je sasvim neosnovano vikati na dete kada ne dobije peticu.
Ukoliko primetite da je dete mrzovoljno, bezvoljno i dosadno mu je da uči, na vama je opet da se potrudite da ga motivišete umesto što ćete reći “zašto se razvlačiš po celi dan, uzmi knjigu i uči, nemoj slučajno da si dobio četvorku ili ne daj Bože trojku.” Znate, i to su ocene za đaka. I tako se vidi koliko je dete napredovalo. Ta trojka može da se popravi, ali vikanje i traume ostaju tokom celog života.
Konstantno zahtevanje da sve bude odlično samo da mi roditelji ne moramo još neku brigu da brinemo, nije ispravno. Frustracije koje zadajemo deci mogu ih opteretiti i izazvati osećaj “samo da ne razočaram nekoga”. Takva deca će celi život brinuti o tome da nekoga ne razočaraju umesto da brinu o tome da budu srećni.
Zato, ni jedan problem ne može biti toliko veliki tamo gde postoji podrška i razumevanje. Naime, takva deca koja osećaju podršku rasterećena su, vredna, razgovaraju sa roditeljima, ne kriju problem, već ga rešavaju zajedno. Tako da brige ne mora ni biti ako se izgradi odnos podrške.
U čemu ste vi danas podržali vaše dete?