Šta je potrebno da bi se napravila video igra

Imate ideju za najbolju igru na svetu? Odlično, to je jedan od uslova da uopšte počnete da programirate igre. Ali, šta dalje? Na koji način ćete da napravite tu igru? Da li će ona biti najbolja i drugima, ili samo vama? Kako će izgledati vaši likovi? Pokušaćemo da vam damo odgovore na ova, i na još neka pitanja koja će se javiti tokom vašeg razmišljanja o igri koju želite da napravite.

Pre nego što zaronite u programiranje igara, postoji nekoliko stvari koje sebi morate da razjasnite. Najverovatnije nećete moći da napravite novi GTA ili Assassin’s Creed, i to iz nekoliko razloga. Najvažniji je taj što takve igre najčešće prave timovi od po nekoliko stotina, pa i hiljadu ljudi. Među njima su:

• ilustratori, od kojih neki crtaju likove, a drugi pozadine, zgrade i predmete
• modelari, koji kod 3D igara prave 3D modele likova
• animatori, koji čine da likovi hodaju, kriju se, skaču, napadaju i brane se, umesto da samo stoje na ekranu
• glumci, koji daju glasove (ali i uzvike) likovima u igrama
• specijalisti za zvučne efekte
• muzičari
• dizajneri nivoa, koji određuju raspored prepreka i zgrada u nivou, položaj i kretanje neprijatelja
• dizajneri korisničkog interfejsa, koji se brinu o izgledu menija i opcija, kao i informacija u toku igre (HP, poeni, životi, i druge srodne stvari)
• programeri, koji određuju ponašanje likova u igri, način ostvarivanja ciljeva u igri i još mnogo toga
• testeri, koji igraju igru, i pokušavaju da pronađu bagove ili greške i propuste u programu

Međutim, ovo ne znači da bi trebalo da odustanete od svoje ideje i namere da napravite igru, već da samo razumete šta je potrebno da napravite svoju igru. Pa da najzad krenemo i sa tim!

Koncept, priča, i tip igre

Prvi korak u pravljenju igara je da imate ideju od koje želite da krenete. Potrebno je da tu ideju razvijete, da sebi postavljate pitanja vezana za nju, odnosno da sebi ispričate priču koju ste osmislili, i koja će da prati vašu igru. Neka od pitanja na koje bi trebalo da odgovorite su:

• Kog tipa će biti vaša igra? Da li ćete da pravite borilačku igru, poput Street Fightera, platformu, poput Sonica ili Super Maria, ili možda neki drugi tip igre?
• Da li će vaša igra biti 3D ili 2D?
• Da li ste planirali da napravite multiplayer igru?
• Hoće li biti čuvanja i učitavanja pozicije (save & load)?
• Da li želite da vaša igra ima neku posebnu priču (The Last of Us), ili da samo bude zabavna i da predstavlja izazov (Geometry Dash ili Cut the Rope)?
• Koje će prepreke da sprečavaju igrača da postigne ono što je cilj igre? Na koji način će to da rade?

Od odgovora na ova pitanja zavisi i rešavanje sledećeg koraka.

Grafički elementi

Odredili ste sve, ili bar većinu likova u igri koju pravite. Ako je tako, sada morate da rešite pitanje njihovog izgleda, izgleda pozadina, kao i izgleda menija. To jest, morate da rešite pitanje grafike.

Igra može da bude zanimljiva i ako nema previše dopadljivu grafiku. Međutim, ako se odlučite da pravite takvu igru, moraćete mnogo da se potrudite oko ostalih stvari u igri, kako biste igru učinili zabavnom za igranje. S druge strane, ako želite da vaši likovi izgledaju lepo, da pozadine i efekti budu takvi da se svide vašoj publici, moraćete da se potrudite. Ako niste vešti u crtanju, ne očajavajte! Za sve što vam nedostaje od grafike možete da:

• upitate nekog od svojih drugova da vam nacrta. Ne preporučujemo vam da se previše oslanjate na ovu mogućnost, naročito ako ste planirali da vaša igra sadrži veći broj likova, nivoa, i efekata.
• pokrenete svoj omiljeni pretraživač, i pronađete na internetu. Pritom morate da vodite računa da li je svaka od slika za koju ste se opredelili zaštićena autorskim pravima. Ako ne želite da koristite besplatne slike, uvek možete da kupite neki od grafičkih paketa (obično koštaju oko desetak dolara).

Zvuci i muzika

Možete da napravite igru koja ne sadrži nijedan jedini zvuk, ali biste, kao i kod grafike, morali mnogo da se potrudite oko ostalih delova (dizajn nivoa, igrivost, priča). Ako niste muzički obdareni, i ne znate da komponujete, na raspolaganju su vam slična rešenja kao kod grafike:

• Angažujte nekog drugog da vam napiše nekoliko pesama. Ako to nisu vaši drugovi, ili članovi uže porodice, verovatno ćete morati da im platite.
• Pronađite besplatne pesme na internetu. Ukoliko se odlučite za ovaj korak, vodite računa o tome da li su pesme koje preuzimate sa interneta zaista besplatne, i da li su zaštićene autorskim pravima.

Kad je reč o običnim zvucima, poput zvukova padova ili udaraca, zveckanja metala i drugih pratećih zvukova, njih za početak možete i sami da snimite, naravno ako imate mikrofon.

Programiranje

Da li ste sve lepo isplanirali? Jesu li svi grafički i zvučni elementi spremni? Ako ste odgovorili potvrdno na oba pitanja, spremni ste da rešavate pitanje programiranja. Igre se stvaraju ili pisanjem linija kôda u nekom od programskih jezika, ili preko programa za pravljenje igara. Nemojte da vas brine to što nedovoljno poznajete oba načina za programiranje. Nepoznavanje programskih jezika i programa za pravljenje igara uopšte ne mora da vam bude prepreka da napravite svoju igru. Za početak je dovoljno da razmišljate logički.

Pretpostavimo da pravite borilačku igru, poput pomenutog Street Fightera. Želite da vaš lik udari protivničkog, kada stisnete neki od tastera na tastaturi, ili džojpedu. Programirali ste pokretanje animacije za udarac, i to radi onako kako ste želeli. Šta je sledeći korak? Sledeće što bi trebalo da se dogodi je da protivnik pokaže da ste ga udarili, da se čuje neki zvuk, i da se protivniku smanji HP.

Ili, pretpostavimo da lik u vašoj igri dođe do neke prepreke. Logično je da se zaustavi kada dođe do nje, i da ne može da prođe kroz nju.

Dakle, bitno je da prepoznate šta je sve potrebno da se programira, da bi se stvari u vašoj igri odvijale onako kako ste zamislili.

Strpljenje i upornost

Počnite sa jednostavnijim igrama, jednostavnijom mehanikom, i manjim brojem likova, kako biste mogli bolje da naučite i uvežbate osnovne programske redove u vašoj igri. Pokušajte da napravite igru sa jednostavnom grafikom, u kojoj možete da isprobavate različite načine da programirate jednu istu zamisao. Kada utvrdite šta daje bolje rezultate, pribeležite, i ostavite ga za punu verziju vaše igre.

Učenje novih veština nije uvek jednostavno, a to posebno važi za učenje programiranja igara. Biće grešaka u radu, kôda koji ne radi, likova koji se u igri ne ponašaju onako kako ste očekivali, pa čak i grešaka u početnim zamislima. Najvažnije je da ne odustanete, i da imate strpljenja da istražite i shvatite zašto se stvari ne odvijaju onako kako ste zamislili ili programirali, ili ako je alat koji koristite za programiranje nedovoljno razumljiv.

U nekom od narednih tekstova ćemo se pozabaviti programima koji služe za pravljenje igara. Do tad, nastavite da razrađujete svoje ideje, i ne odustajte!