Razlika između vektorske i rasterske grafike

Većini ljudi kompjuterska grafika izgleda isto, a ona to nikako nije. Najbitnija podela je podela na vektorsku i rastersku grafiku.

Rasterska grafika

Rasterska grafika je sačinjena od stotina (ili hiljada, ili miliona) malih kvadrata koji sadrže informaciju o boji, a koji se nazivaju pikseli ili tačke. Jedan piksel – jedna nijansa neke boje.

Najuobičajeniji tip rasterske grafike je fotografija, dok je najpopularniji program za obradu ovog tipa Adobe Photoshop. Najpoznatiji rasterski formati su: jpg/jpeg, tiff, png, gif, bmp, psd.

Prednosti rasterske grafike

• Mnogo detalja – ako ste se ikad pitali šta znači dpi, evo odgovora: dpi označava broj piksela odnosno tačaka po kvadratnom inču (2,54 cm puta 2,54 cm). Što je dpi veći, to je i više finih detalja u rasterskoj grafici.
• Precizna izmena– rastersku grafiku možete menjati do nivoa piksela, odnosno, možete izmeniti svaku informaciju o boji koja je sadržana u jednom pikselu, tako da su mogućnosti izmene praktično neograničene.

Mane rasterske grafike

• Zamućenje prilikom uvećavanja – najveća mana rasterske grafike je svakako pikselizacija. Kako rasterska grafika ima fiksan broj piksela, prilikom uvećanja, kompjuter pokušava da nadomesti praznine novim generisanim pikselima na osnovu matematičkog proračuna najsličnije boje. Ovaj proračun daje zamućenu rastersku grafiku, jer kompjuter nikad ne može da zna tačnu nijansu boje koju bi trebalo da nadomesti.
• Veličina rasterskog fajla – fajlovi u kojima čuvate rastersku grafiku mogu biti poprilično veliki, iz prostog razloga što moraju da čuvaju veliki broj informacija, kao što je podatak o boji i nijansi boje svakog pojedinačnog piksela.

Vektorska grafika

Vektorska grafika koristi matematiku da iscrtala oblike uz pomoć tačaka, pravih i krivih linija. Dok bi za rastersku grafiku veličine jednog kvadratnog inča od 300 dpi bilo potrebno da kompjuter zapamti 300 posebnih informacija o boji, kod vektorske grafike pamti samo četiri tačke, koje kasnije matematički spaja i popunjava informacijom koja nedostaje.

Najpoznatiji tipovi vektorske grafike su fontovi i logotipi, dok su najkorišćeniji programi Adobe Illustrator i Corel Draw. Najpoznatiji vektorski formati fajlova su: ai, eps, cdr, cmx.

Prednosti vektorske grafike

• Beskonačno uvećavanje – uzevši u obzir da koristi matematičke funkcije za iscrtavanje, vektorska grafika se može beskonačno puta uvećati ili umanjiti bez gubitka kvaliteta.
• Veličina vektorskog fajla – zbog već pomenutog načina iscrtavanja oblika, vektorski fajlovi imaju manju veličinu jer sadrže mnogo manju količinu informacija za razliku od rasterskih fajlova.
• Mogućnost izmene – dok se kod rasterskih formata može desiti da svi elementi budu slepljeni u jedan sloj, kod vektorskih to nije tako, već je u svakom trenutku moguće menjati svaki zasebni oblik.

Mane vektorske grafike

• Ograničeni detalji – obzirom da se matematički iscrtavaju, vektorski formati nemaju mogućnost detaljnije obojenosti i nijansi piksela za kompleksnije grafike kojima je potrebna takva obojenost i senčenje.
• Ograničeni efekti – vektorski formati se sastoje od prostih tačaka, linija i krivih, pa zato nemaju mogućnost nekih naprednijih efekata, kao što su dodavanje senke , zamućenja (blur) ili isijavanja (glow), dok je to kod rastera moguće.

Da sumiramo, izbor formata zavisi od vaših trenutnih potreba, odnosno, da li ćete obrađivati fotografiju, praviti font ili logo, ili nešto sasvim treće. Novije verzije svih poznatijih programa, donekle predstavljaju mešavinu programa za izmenu i kombinovanje oba formata grafike.

Izvor naslovne ilustracije: Wikipedia, korisnik Tonchino